Тема овогодишње Међународне недеље отвореног приступа (19–25. октобар) је „Цена знања”.
Стварамо и делимо знање како бисмо унапредили људско разумевање и опште добро. Признајемо да су приступ знању и његово дељење људска права. Па ипак, трошкови приступа знању и његовог дељења у даље расту, често драматично. Зашто? Ко од тога има користи?
Све већа концентрација и комерцијална контрола над свим аспектима знања има своју цену. Овогодишња тема нас подстиче да размислимо о финансијским и еколошким трошковма, али и о цени коју стварање, дељење и одржавање знања има по људе – посебно када су ти трошкови вођени приватним, а не јавним интересима. Прошлогодишња тема „Ко је власник нашег знања?“ осврнула се на реалност комерцијалног власништва над знањем. Овогодишња тема ће се позабавити трошковима те реалности и могућностима за поновно преузимање контроле над системима који би требало да служе јавном интересу.
Ти трошкови далеко превазилазе растуће цене претплате на часописе и накнаде за објављивање у отвореном приступу. Колико вреде време и труд које аутори, рецензенти и уредници улажу у публикације и чијим интересима служи тај неплаћени рад? Колико кошта искључивање великог дела светске популације из равноправног учешћа у стварању, дељењу и одржавању сопственог знања, или непоштовање суверенитета над аутохтоним подацима? Зашто се научни радови објављују под лиценцама које допуштају тренирање вештачке интелигенције за потребе власничких система без пристанка аутора или накнаде и зашто платформе за дељење знања све чешће надзиру кориснике? Колико кошта то што су нам дата центри важнији од потребе обичних људи за струјом и водом?
Тренутно стање није правично. Никада није ни било, а његово одржавање није без последица. Изградња система за дељење знања који одражавају најбоље интересе заједница којима служе захтева залагање за те системе – како индивидуално, тако и колективно.
Срећом, постоји много примера који показују како можемо да стварамо, одржавамо и делимо знање као јавно добро. Почев од модела управљања подацима староседелачких народа, па све до модела одрживости издаваштва без плаћања накнада – некомерцијалних и потеклих из заједнице, приступи који третирају знање као заједничко добро, а не као робу коју треба експлоатисати, добијају све већи замах. Њихов значај су признале и 193 државе усвајањем Препоруке УНЕСКО-а о отвореној науци. Међународна недеља отвореног приступа је прилика да са речи пређемо на дела и убрзамо промене у правцу оних начина дељења знања који ће бити верни разлозима због којих знање уопште стварамо.
Недеља отвореног приступа 2026. године обележава се од 19. до 25. октобра, али расправе и активности можете организовати у било које доба године. Тема се може прилагодити локалном контексту и усмерити на аспекте значајне за локалну заједницу. На располагању вам стоје графички обрасци који се могу прилагодити и користити у промоцији локалних тема.
Преводи ове објаве на друге језике, графички материјали и више информација о Недељи отвореног приступа могу се наћи на веб-сајту openaccessweek.org. Званични хаштаг је #OAWeek.
О SPARC-у
SPARC је непрофитна организација која подржава отворене системе у истраживању и образовању, омогућавајући свима, свуда, да приступе знању, допринесу му и имају користи од знања које обликује наш свет. Међународну недељу отвореног приступа основали су SPARC и партнери из студентске заједнице 2008. године. Сазнајте више на sparcopen.org.
О Међународној недељи отвореног приступа
Недеља отвореног приступа је драгоцена прилика да се глобални замах ка отвореном дељењу знања повеже са унапређењем политика и значајем друштвених питања која утичу на људе широм света. Ову манифестацију обележавају појединци, институције и организације широм света, а њену организацију води глобални саветодавни одбор који сваке године бира тему. Званични хаштаг Недеље отвореног приступа је #OAweek.